Kako smanjiti stres u odgajanju male dece? Pustite ih!
Mala deca- mala briga, velika deca – velika briga. Koliko puta smo samo čuli ovu izreku i prevrnuli očima, jer smo roditelji male dece. Kako uopšte može biti više stresno sa decom koja govore, hodaju, razumeju, sami se hrane, uspavljuju, oblače i kupaju? Ako se baš ovo pitate, vratite se na ovaj članak za koju godinu, pa mi javite utiske. Ali, to ne znači da mala deca ne predstavljaju težak zadatak u vaspitavanju i odgajanju, čak i kod roditelja koji već imaju iskustva.
Mala deca su nepredvidiva, nemirna, tvrdoglava i na kraju krajeva – ne znaju baš ništa. Zbog toga, mi kao roditelji bijemo svakodnevne bitke sa njima, pokušavajući da imamo što više kontrole i što manje stresa, što je ponekad zaista nemoguće. Borbe koje vodimo mogu biti bezazene, kao što je uporno skidanje čarapa do onih ozbiljnijih koje se tiču nespavanja, dečijih bolesti, povreda i svega što prati odrastanje.
Na kraju dana osećamo se kao da smo ceo dan hodali po miskom polju, istovremeno noseći ih na leđima. Malo sna, promene raspoloženja, previše obaveza, buka i plač, sve ovo čini se kao da gubite razum. Na sreću, samo vam se čini. Prvi meseci u odgajanju dece zaista mogu biti izuzetno stresni. U nastavku teksta pročitajte kako da smanjite količinu stresa, bar u onim situacijama koje će veoma kratko trajati, a koje, ako uzmete suviše za ozbijno mogu biti prava noćna mora.
Ponekad je za obe strane najbolje rešenje - pustiti
Ovo se odnosi na stvari koje najmanje utiču na ishod rasta, razvitka i vaspitanja deteta, a koje ponekad shvatamo kao smrtno ozbiljne i bitne. Nećemo naškoditi ako zamenimo obuću ili odeću koja im se ne sviđa iz nekog ili nikakvog razloga, a uštedećemo mnogo toga. Prvenstveno svojih i detetovih nerava. Odbijanje da se nosi određena stvar, kao što su čarape, jakna ili baš te čizmice, obično će rezultirati besom, suzama, bacakanjem po podu, vašim nerviranjem, galamom… To dalje prerasta u opštu nervozu, koja utiče i na druge stvari. Za dete to je uticaj na san ili ishranu. Za vas, to obično bude kap koja prelije čašu.
Zašto onda ne biste jednostavno pustili. Setite se vremena kad ste i sami bili mali, ponekad isto tako nešto niste hteli ili želeli. Možda ni dan danas ne znate pravi razlog, ali se najverovatnije sećate stresa, plača ili eventualno i batina koje ste dobili. Zato… pustite.
Naravno da nećete uvek i u svemu ići linijom manjeg otpora. Radite to sa stvarima i okolnostima koje najviše utiču na količinu stresa i prerastaju u konflikte, a najmanje na dobrobit vas i vašeg deteta. Ako baš ta igračka mora u park u blato, ponesite je. Najposle to je samo stvar, koja će najverovatnije kad tad, završiti u smeću.
Prljaju se – pustite ih
Majkama je činjenica da su deca musava ili prljave odeće izuzetno teška scena, jer one zaista vole da su stvari uredne i pod konac. Ono što je istina, je da je malu decu baš briga za to. Period intenzivog razvoja dece podrazumeva istraživanje okoline. Istraživanje okoline podrazumeva ispitivanje skoro svih finih stvari, poput konzistencije blata, ukusa trave, kreme za guzu ili udobnosti zemlje kao potencijalnog mesta za spavanje.
To što se dete prlja je samo deo njegovog prilagođavanja svetu, koji je u prvim mesecima jedna sasvim nepoznata sfera. U ovim brljanjima i prljanjima, obezbedite detetu samo bezbednost, to jest, sklonite stvari koje mogu biti potencijalno opasne. Neka im na dohvat ruke ne budu hemikalije, oštri i opasni predmeti, alergeni i bilo šta što bi im moglo naškoditi. To što se valjaju u blatu ili nose pantalone koje su na kolenima zelene od trave je sasvim normalno. Pustite ih da uživaju u stvarima koje su rezervisane samo za decu. Najposle, jeste videli nekog odraslog da šljapka u blatu ili se posipa peskom? Niste. Znači, ovo stanje je prolazno i adekvatno njihovom uzrastu.
Ne paničite - pustite
Mnogo puta sam bila svedok roditelja koji u stopu prate svoje dete po igralištu ili parku sa ponavljajućim uzvikom – PAZI!!!
Potreba da zaštitimo decu je prirodna i urođena, ali to nikako ne znači da mora biti konstantna stvar u nepotrebnim situacijama. Ponekad je teško odoleti pustiti dete čak i u situacijama koje su sasvim sigurno bezbedene ili minimalno rizične.
Ono što moramo vežbati je da pustimo. Osim što izbegavate zamku panike i anksioznosti, puštanje je prvenstveno dobro za njih. Istraživanja sugerišu da igra u ranom detinjstvu može pomoći u razvoju samopouzdanja, otpornosti i snalažljivosti. To je takođe važan način da deca nauče o svetu oko sebe, kao i o sopstvenim sposobnostima da se kreću tim svetom. Ako mu vi uvek sugerišete i upozoravate ga, ono nikada neće naučiti uzrok i posledice svog ili tuđeg ponašanja. Da biste ubrali ružu, morate naučiti da izbegnete trn. Neće niko ceo život stajati pored vas i suflirati vam gde da stavite prste da biste izbegli ubod. Stoga, neka se penje, kotrlja, ljulja, prevrće i posrće. Budite tu da reagujete pravovremeno a ne svakog momenta i u situacijama koje nisu za brigu.
Pustite ih da nešto urade i sami
Da li vam je poznata situacija kada date detetu da nešto uradi i onda prođe određeni vremenski period, nakon kojeg se vi iznervirate i uzmete njihov posao u svoje ruke. Posebno je frustrirajuće kada ste u žurbi, i u tom slučaju može se i opravdati preuzimanje njihovih obaveza. Zato, sve ostale situacije koje ne zahtevaju trčanje i požurivanje, treba da prepustite njima, ma koliko poslovi trajali. Pustite ih da rade sami. Bilo da je to uspremanje igračaka, pranje zuba (koje po vama traje čitav vek), obuvanje cipela ili povratak iz prodavnice koje rezultira time da se najednom noge vuku.
Može vas začuditi činjenica da deca ovo ne rade namerno. Deci je u razvoju sasvim normalno da pokušavaju da obuju levu patiku na desnu nogu ili da balansiraju po ivičnjaku, korak po korak. Sve ovo je proces učenja. Oni uče da su leva i desna strana različite. Balansiranjem zapravo razvijaju stabilnost i ravnotežu. Iako vas njihovo ponašanje može isterati iz takta totalno, morate ih razumeti. Zato, pustite ih!
Dok se igraju i luduju, pustite ih, pogledajte za to vreme Pikpok katalog igračaka i obradujte ih sa nečim kvalitetnim što će im promeniti način igranja.
Autor: Biljana Jovanović