Važnost igre i igranja za decu
Često čujemo kako je igra način na koji deca uče o svetu oko sebe. U svetu marketinga i potrošačke kulture postoji mnogo opcija koje mogu učiniti upravo suprotno od onoga što želimo za našu decu. Igra je jedan od najvažnijih aspekata života deteta.
Zašto?
Zato što baš kroz igru, deca uče da razmišljaju kreativno, da komuniciraju u društvu i stvaraju veze. Kroz igru se fizički razvijaju i otkrivaju niz emocionalnih veština, uče kako da se snalaze u svetu koji ih okružuje. Ukratko, igra je ključna za razvoj vašeg deteta ali i njegovo funkcionisanje u godinama koje dolaze.
Igre koje uključuju veću fizičku aktivnost
Fizički, igra koristi deci na nekoliko načina, najpre u razvoju njihovih finih i krupnih motoričkih veština a zatim i drugih podjednako bitnih stvari. Svaka igra podstiče kretanje i razumevanje prostora, ravija motoriku, podstiče spretnost i koristi ravnoteži i stabilnosti tela. Podizanje predmeta i igračaka različite težine razvija se mišićni sistem.
Najbolji primeri igre za fizički razvoj su trčanje, skakanje, plivanje, vožnja bicikla, spuštanje niz tobogan, penjanje na drveće, merdevine…
Igre koje razvijaju mozak – kognitivni razvoj
Šta znači podsticanje kognitivnog rasta i razvoja? To znači da je igra neophodna za zdrav razvoj mozga. Nebavezna i slobodna igra je vreme kada deca sama kreiraju sopstvenu igru. Nisu vezani rasporedima ili aktivnostima koje vode odrasli.
Ovakva vrsta igre pomaže dečijem mozgu da se razvije na pozitivan način. Jača i povećava neuronske veze u mozgu. Ovo su putevi u mozgu koje koristimo za razmišljanje.
Mozak novorođenčadi i male dece u razvoju je opremljen sa mnoštvom veza moždanih ćelija, odnosno sinapsi. Kreiranje ovih veza omogućava informacijama prikupljenim iz najranijeg detinjstva da izgrade zdravu i dobru osnovu za mozak.
Okruženje obogaćeno igrom, senzornom igrom i materijalima za igru pruža savršena životna iskustva za izgradnju te osnove. Ako ta iskustva izostanu, povezane sinapse će biti izgubljene.
Igra promoviše zdrav razvoj i veštine kritičkog mišljenja. Jača pamćenje, pomaže deci da razumeju uzrok i posledice, podstiču logiku, pomažu deci da istražuju svet i svoju ulogu u njemu.
Igra takođe inspiriše decu da se pretvaraju, stvaraju, zamišljaju i maštaju. Kompletno razumevanje funkcionisanje sveta započinje igrom u prvim mesecima i godinama naših života. Razvijaju se čula, uče o bojama, oblicima, kretanju, ali i opreznosti, bezbednosti i posledicama.
Emocionalne koristi od igre
Igra pomaže deci da razumeju i ispolje svoje emocije. Svi znamo za društvenu igru Čoveče ne ljuti se. Kada dete izgubi u ovoj igri, suoćićemo se sa tim da u većini slučajeva ispoljava ali i savlada tugu ili bes. Takođe, na primeru ove igre, može naučiti dosta i o upornosti ali i lakoći odustajanja. Igranje takođe pomaže u izgradnji samopouzdanja i podstiče razvoj njihovog identiteta i samopoštovanja.
Zamislite kakav je osećaj, kada dete sagradi visoku kulu od mnogobrojnih elemenata sa kojima se igra, a onda na njenom najvišem delu dočeka potpuno rušenje celokupnog rada. Kretanjem iznova dete se disciplinuje i uči stpljenju ali i tome da se rad i upornost ipak isplate, kada završe sa uspehom zadatak pravljenja kule.
U ovoj i sličnoj igri dobro je da roditelji budu podrška, smanje moguće izlive besa i ljutnje i na kraju krajeva priskoče u pomoć svom detetu.
Razvoj mašte i kreativnosti kroz igru
Učenje se najefikasnije odvija sa prirodnim materijalima koji se mogu koristiti na više načina za negovanje kreativnosti kod dece. Isprobajte praktične materijale kao što su drveni blokovi, drveni prstenovi, kocke, slagalice, tobogani, lopte i tako dalje.
Ponekad je jasna svrha predmeta za dečiju igru, ako im date kocke za slaganje znaće za šta su namenjene i kako se koriste. Ponekad svrha predmeta za vreme igre postaje jasna tek u maštovitim rukama deteta. I možda nama neće biti jasno kako ta ista drvena kocka odjednom postaje najbrži autić dok klizi po podu u ruci mališana, ali nama to i ne treba da bude jasno.
Mi smo tu samo da ih ohrabrimo i pomognemo da se što duže igraju i što bolje i kvalitetnije rastu.
Igra podstiče veću nezavisnost
Deca često imaju malo moći ili reči odluke o svojim svakodnevnim aktivnostima. Oni provode veći deo svojih dana slušajući druge šta da rade, kada da to urade i gde moraju da idu. U svetu igre, oni imaju priliku da postavljaju pravila i budu oni koji imaju moć.
Oni mogu biti vođe, a odrasli mogu biti ti koji slušaju i primaju uputstva. Upravljanje se često dešava sa imaginarnim prijateljima ili igračkama koima oni dodeljuju likove. Kroz igru, deca stvaraju svoj svet u kojem su oni zapravo odrasli, odgovorni i nezavisni.
Ublažavanje stresa i savladavanje strahova kroz igru
Deca takođe koriste igru da bi shvatila stvari koje su zbunjujuće ili zastrašujuće za njih u tom momentu. Kada se deca igraju doktora, na primer, često se radi o tome da zapravo pokušavaju da razreše sopstvene strahove o odlasku kod lekara.
Igra takođe može biti najveće oslobađanje od stresa, jer je ovde i sada. Kada se deca igraju, ne razmišljaju o tome šta se desilo juče ili šta će se desiti sutra. Umesto toga, oni trče, smeju se, zamišljaju i pretvaraju se. Šta bi moglo biti bolje za ublažavanje stresa? Čak i najbolji lek za brige i probleme kod odraslih je savet da se ponekad živi samo u momentu koji je trenutni.
Ovo je Dečiji neprijatelj broj jedan (pročitajte, veoma korisno)
Učenje granica, učenje o bezbednosti i rizicima kroz igru
Većina dece ima tendeciju da se povremeno zaigraju u igrama koje su potencijalno opasne, kao što je rvanje ili skakanje po i sa nameštaja, penjanje visoko po drveću, skakanje sa ljuljaške ili prebrza i vratolomna vožnja bicikla. Deca često vole da rizikuju kao način da testiraju svoju snagu i mogućnosti. Poenta ovakvih poduhvata je da nauče da procenjuju rizike u odnosu na opasnosti.
Zaključak
Pozitivni efekti igre na malu decu su dalekosežni i utiču na njihovo celokupno zdravlje. Imajući na umu sve činjenice kroz koje smo prešli u tekstu, lako je prepoznati potencijalne prednosti i benefite igre. Igra neguje odnose sa samim sobom i drugima. Ublažava stres, povećava sreću, gradi osećanja empatije, kreativnosti i saradnje. Podržava fizički ali i mentalni razvoj. Kada su deci uskraćene mogućnosti za igru, njihov razvoj može biti značajno narušen.
Autor: Biljana Jovanović