Zdravstveni izveštaji koji obuhvataju preglede predškolskog i školskog uzrasta zaista zabrinjavaju, u usponu je svakako gojaznost kod dece, koja neumitno za sobom povlači i druge komplikacije.

Zašto je moje dete gojazno je sve češće pitanje koje pedijatri čuju, a odgovora ima mnogo. U nastavku teksta saznajte šta najviše utiče na gojaznost kod dece, kako je sprečiti i unaprediti zdravlje, ne samo danas već i za budućnost.

Zašto je moje dete gojazno?

Mnoštvo stvari doprinose nekontrolisanom ili naglom gojenju, potpuno identično za svaki uzrast. Ono što doprinosi da neko postae gojazan jesu loše navike u ishrani, nedovoljno aktivnosti i vežbanja, genetika, primena određenih lekova i hormonalni poremećaji. Ono što se dešava obično je da se nekoliko ovih faktora udruže, a nekada deluju i svi zajedno.

Istraživanja pokazuju da je preveliko povećanje telesne težine najmanje uzrokovano endokrinim poremećajem, genetskim faktorom ili upotrebom farmakoloških sredstava. Ovo je zaista dobra vest, jer svi ostali faktori su uglavnom naša voljna odluka, što znači da svesno i kontrolisano možemo uticati na to da ih isključimo ili smanjimo na najmanju meru. Smanjiti loše navike, znači smanjiti i težinu na zdrav način.

Zašto deca više nisu deca? I zašto se trude da budu odrasli?

Deca sa prekomernom težinom imaju sklonost ka ranijem sazrevanju i automatski su seksualno zreliji od svojih vršnjaka. U njima ovo stvara nerealnu težnju da se ponašaju shodno onim godinama prema kojima njihovo telo i izgleda, a ne prema tome koliko zaista imaju. Hrana prepuna aditiva i hormona, malo ili nimalo kretanja i uspon tehnologije, ukrali su mnogoj deci detinjstvo. Ne dozvolite da se i vašem desi to isto.

Ishrana i gojaznost ili dijeta kao način života

Često biramo hranu koja je spremna za serviranje bez kuvanja, recepata, zaprljanog šporeta i posuđa i koja je lako dostupna. Brza hrana, gotovi obroci, mikrotalasno podgrevanje, grickalice i testo, serviraju se u porcijama koje su prevelike. A ako nisu, onda je ogroman broj kalorija spakovan u njih tako malecke i primamljive.

Užurban raspored životnih obaveza, ostavlja nam zaista malo vremena za pripremu zdravih obroka. Ali ono što je neizbežno je da se ovakve navike, prvenstveno moraju menjati u kompletnoj porodici. Zdrava ishrana, domaći kuvani obroci, voće i povrće u svim oblicima, moraju postati porodična stvar i briga.

Opšte je poznato da sva živa bića uče kroz oponašanje starijih jedinki. U sprečavanju gojaznosti kroz lošu ishranu, decu ćete najpre naučiti time što ćete im pokazati i pričati. Uključite svoju decu u to tako što ćete im dozvoliti da vam pomognu u planiranju i pripremi zdravih obroka. Naučite ih kako da naprave dobar izbor hrane i koliko je važan proces spremanja hrane i svi nutritivni sastojci, vitamini i minerali.

Da li znate da je montesori toranj najbolji pomoćnik u uključivanju dece u spremanje obroka?

Sprečiti da deca postanu gojazna znači da donosite odluke o tome kako će vaša porodica jesti, vežbati i provoditi vreme zajedno. Pomaganje deci u usvajanju zdravog načina života počinje sa roditeljima koji daju primer.

Nikako ne radite ovo!

Svi volimo svoju decu bezuslovno ali ako ih volite nemojte raditi na njihovom trenutnom zadovoljstvu koje će u budućnosti biti izvor velikog nezadovoljstva. Pokušajte da izbegnete ove uobičajene zamke:

Nemojte nagrađivati decu za dobro ponašanje i ne pokušavajte da sprečite loše ponašanje slatkišima ili poslasticama. Ne kupujte mir podmićivanjem a pogotovo ne nezdravim stvarima. Osim što radite na potencijalnoj razmaženosti, svesno radite i na zdravstvenim problemima sa kojima će se možda susresti kroz život ubuduće.

Nemojte potpuno zabraniti sve slatkiše i omiljene grickalice. Deca su lukava i dosetljiva. Ili će tu istu hranu ukrasti, ili će je pojesti i previše kada ode van kuće a da vi to i ne znate. Zabranjeno voće je najslađe zar ne? Ne idite iz krajnosti u krajnost. Umereno konzumiranje onoga što i nije baš zdravo, poput čipsa ili čokolade neće škoditi ako nije na štetu glavnog obroka.

Vežbanje, fizička aktivnost i genetika

Mnoga deca nemaju dovoljno fizičke aktivnosti. Ništa čudno, nemamo je ni mi odrasli, zar ne? Ljudi u istoj porodici obično imaju slične obrasce ishrane i nivoe fizičke aktivnosti. Šanse da dete bude gojazno se povećavaju ako je roditelj gojazan i bez obzira na genetiku.

Genetika može igrati ulogu u tome koliko će deca biti visoka ili teška. Naši geni pomažu u određivanju tipa tela i načina na koji telo skladišti i sagoreva masti. Pošto se i geni i navike prenose sa generacije na generaciju, više članova porodice može da se bori sa težinom. Ali sami geni ne mogu da objasne trenutnu epidemiju gojaznosti. U čemu je onda problem?

Činjenica je da svi provodimo više vremena gledajući u telefone, tv ekrane, tablete i kompjutere. Što više sedimo, ležimo i gledamo, veće su šanse da akumuliramo kilograme koji su daleko od prosečnih mera, za idealne mere već kilometrima. Za nas je to donekle i opravdano jer većina poslova nas zakiva za stolicu i ekran. No, šta je sa decom?

Deca često provode više vremena igrajući se sa elektronskim uređajima nego aktivno igrajući se napolju, na vazduhu i u društvu svojih vršnjaka. Vreme ispred ekrana takođe ometa san. Deca koja ne spavaju dovoljno imaju veću verovatnoću da budu gojazna. Beskrajan začaran krug.

Da li je moje dete fizički aktivno?

Hajde da pogledamo neke generalne parametre koji pokazuju koliko je detetu potrebno fizičke aktivnosti u toku jednog dana. To ne znači da je detetu potrebna teretana ili profesionalni trening, već da je detetu potrebna zdrava igra. Aktivnosti koje se podrazumevaju su: šetnja, igra na igralištu, skakanje, trčanje, sportovi sa loptom, plivanje, penjanje, vožnja bicikla, trotineta, igra na toboganu i još mnogo toga.

Deca uzrasta od 2 do 5 godina treba da budu aktivna najmanje 3 sata tokom svakog dana.
Deca od 5 do 18 godina treba da imaju minimum jedan sat umerenih do energičnih vežbi svakog dana, uključujući aerobne aktivnosti i aktivnosti za jačanje mišića i kostiju.

I nije mnogo zar ne? U suštini, potrebno je trunka ambicije, poneka dobra igračka ili rekvizit i malo dobre volje.

Autor: Biljana Jovanović